Gerrymandering: Tihi politički rat u Americi

Umesto otvorene borbe između predsedničkih kandidata, američka politika se danas suočava sa mnogo opasnijim sukobom: ratom za teritoriju. Ovaj rat se vodi na nivou saveznih država, a glavno oružje je gerrymandering, proces prekrajanja izbornih granica. Kroz njega, stranke mogu da manipulišu izbornim mapama kako bi osigurale pobedu, neutrališući opozicione glasače.

Kako to funkcioniše? Partija na vlasti može da grupiše glasače opozicije u nekoliko distrikta, što im omogućava da osvoje mali broj mesta sa velikim brojem glasova, dok istovremeno raspoređuju svoje glasače u mnoge druge distrikte gde će dobiti tesnu pobedu, ali osvojiti većinu. Na taj način, ishod izbora postaje predvidiv i bez smisla.

Primeri iz Teksasa i Kalifornije U Teksasu, republikanci su usvojili mapu koja bi im donela dodatna mesta u Kongresu. Kao odgovor, demokrate u Kaliforniji pokušavaju da učine isto, tvrdeći da ne smeju da ostanu neaktivni dok druga strana stvara prednost. Ova “trka u naoružanju” podiže tenzije i preti da naruši demokratske mehanizme.

Opasnost od gerrymanderinga Mnogi Amerikanci smatraju gerrymandering pretnjom demokratiji. Ova praksa:

• Uništava konkurenciju: Izbori gube smisao jer su ishodi unapred određeni.
• Produbljuje polarizaciju: Ekstremisti napreduju, dok umereni glasovi nestaju.
• Oduzima glas manjinama: Manjinske zajednice, koje imaju manje resursa za borbu, najlakše postaju žrtve.
• Dovodi do unutrašnje nestabilnosti: Vlada više ne odražava volju birača, već volju onih koji su prekrojili mape.

Kao što pokazuju primeri iz Mađarske i Poljske, ova strategija može dovesti do kratkoročnih pobeda, ali dugoročno stvara nestabilnost i iskrivljuje politički sistem. Prava opasnost za Ameriku, zaključuje se, nije spoljni rival, već unutrašnja geopolitička implozija.